Поезија Анђелка Заблаћанског




МИРИС ЈЕСЕНИ

Замирисала јесен хладним јутром
Маглом у мислима
Даљином у погледу сна
Топле груди жене на длану сећања
У поноћ лета изгубљеног
Заувек у ћутању.

Зажутела се јесен мирисом дуња
Детињство на орману
Младост у трептају
На топлим грудима жене дланови чежње
Кад сутон све избрише
Заувек у ћутању.

Заискрила суза бојама свелог лишћа
У пролазности снова
И слутњом обичном
Да топле груди жене на длановима наде
Никад више нећу чути
Заробљен ћутањем

Анђелко Заблаћански