Поезија Анђелка Заблаћанског




ПЕСМА БЕЗ СВРШЕТКА

Будим песму љубави
Те твоје очи сањиве
Тражећи те у сну и на јави
А свему су мисли криве.

Залудне руке ширим
Немушти тражећи твој струк
На њему све жудње да смирим
А из сна ме буди мук.

Усне суве као лист
И мутна огледала душе
А зов љубави као суза чист
Чамотни тренуци руше.

На парче машту кидам
У твојој коси гнездо правим
Пред тобом памет до гола скидам
А страхом чежњу давим.

Јер будим песму љубави
Те твоје очи сањиве
Тражећи те у сну и на јави
А свему су мисли криве.

Анђелко Заблаћански