Поезија Анђелка Заблаћанског




ПОНОЋНА ПЕСМА

Сакриј ме неспретног
У своје мисли
И под левом мишком
У поноћ само
Отвори врата судбине на длану
Пусти ме у поглед
Да дно ти душе такнем
И да дуго, дуго те љубим.

Анђелко Заблаћански