Поезија Анђелка Заблаћанског




САН У ЈАВИ

Затвори врата тишине
Скини све стеге и осећај стида
Жудњом замагли видик страха
И пусти сан у јаву
У косу дах јесени
А на груди ујед нежности
И усне даљине
Што безобразно јаром трепере
Белином пути твоје
Пусти нека свила страсти
Заносом клизи низ гола бедра
Док нас дрхтаји не споје
Мелодијом љубави у нама
Сакривеној у погледима.

Анђелко Заблаћански