Поезија Анђелка Заблаћанског




СЕТНЕ ОЧИ

1.
Зашто су ти сетне очи
док бесциљно љубе
само њима знане видике
и као да безнађем ходе
твоје очи наивне
а дубоке као море.

Бистри небески свод
испод плашта ноћне таме
твоје су очи
туга и бол о којима нико 
ништа не зна
јер твоје очи ћуте
без суза плачу и жуде.

2.
Бојим се заволећу очи твоје
залутале у даљини
на туђим уснама заспале
док у дну мог погледа
траже изазов.

Анђелко Заблаћански