Поезија Анђелка Заблаћанског




СРБИЈА
(Карађорђу)

Слетешe на твоја већ уморна поља
Црне птице у крви огрезле
Мислећи – ваљда – прошла те је воља
Да чуваш понос на своје витеза

Мислећи да немаш ни синове своје
Што сопственом крвљу заливају жито
Крвљу за мир и свој комад проје
И за Име свето – увек поносито

Или мислише – њима си се дала
Као удовица већ укопнику
О, да ли си тако ниско пала
Да верујеш баш сваком грешнику

Јер ти си опет нема – никада дрска
Земљо што још ти крваре све бразде
Зар да будеш самој себи мрска
Док ти стазе на крвнике базде

(1988)

Анђелко Заблаћански