Поезија Анђелка Заблаћанског




ТВОЈ

Зашто не могу да будем оно
Што ти баш пожелиш
Твој први удах
Ваздуха пробуђеног на прозору
Твоје огледало маште
С којим први осмех делиш
И онај коме с радошћу
У погледу замрсиш зору

Зашто не могу да будем оно
Што ти баш пожелиш
Бат корака пред вратима
У теби чеканих дуго
Боја дана и музика
С којима се и уморна веселиш
Да ти будем пламен у очима
Само ја и нико друго

Зашто не могу да будем оно
Што ти баш пожелиш
Блистав осмех из дубине ћутања
Година свих
Да уз мене будеш жена
Нежна као и свила и плиш
А ја дрхтав с пуно бура
Само твој луди бели стих

Анђелко Заблаћански