Поезија Анђелка Заблаћанског




У НАМА

Речима не могу ти ништа рећи
Ако нам се не сретну погледи
У једној слутњи тананог чувства
Од које срце почне да лупа

Узалуд осмех и додир руке
Стидљива смелост у говору тела
Лажна гордост и немир усана
Јер очи крију сву искреност ума

И док нам се погледи не сретну
Бескрајно дуго у једном трену
Бујица речи налик тишини јутра
Звониће у нама – далеко од нас

Анђелко Заблаћански