Поезија Анђелка Заблаћанског
![]() | ВЕРУЈ МИ Анђелко ЗаблаћанскиЖелим те бестидно очима без зене Даљином осакаћеним рукама бола Желим те мирноћом човека из сене И немиром неухватног ми пребола. Желим те тишином моје стидне маште Недореченошћу расцвалих сновиђења Желим те росом свих цветова из баште И нетрагом мог ума и мог усхићења. Желим те занемелим уснама самоће Мада си ми предалека као васељена Желим те ухваћен замком нејасноће Да ли си добра вила или само жена. |