Поезија Анђелка Заблаћанског




ВЕРУЈ МИ

Желим те бестидно очима без зене
Даљином осакаћеним рукама бола
Желим те мирноћом човека из сене
И немиром неухватног ми пребола.

Желим те тишином моје стидне маште
Недореченошћу расцвалих сновиђења
Желим те росом свих цветова из баште
И нетрагом мог ума и мог усхићења.

Желим те занемелим уснама самоће
Мада си ми предалека као васељена
Желим те ухваћен замком нејасноће
Да ли си добра вила или само жена.

Анђелко Заблаћански