Поезија Анђелка Заблаћанског




ЗОВ

Дај ми само један уздах
Мирис пролећа из недара ти голих
Пусти 
Да усном такнем латице
Модре – чежњиве
Узми тај грешни додир сна
И знај
Буђење је грех већи
Од свих жеља у нама

Анђелко Заблаћански