Поезија Анђелка Заблаћанског




БЛУДНИ САН

Нека ми се 
Све на главу сруши
Псовке бесних кочијаша јаве
Сузе и клетве 
Преварених жена
Све колевке нерођене деце.

Ако се пробудим –
Нека ми суде
Пастири чедности и поштења
Невесте ноћи 
Пред олтаром стида
Све чежњиве очи обичних људи.

Ако сан заборавим 
Јутром бола
И заробе ме ланци самоће
Тад нећу знати 
Где сву ноћ сам био – 
Лежећи уморан 
У постељи.

Анђелко Заблаћански