Поезија Анђелка Заблаћанског




ЧУВАР СНА

Нека се нико не усуди
Да ми на тешке капке закуца
И затражи да се вратим
Са обала њене реке усковитлане
Једино у сну иза хоризонта
У њеним очима
И мојим сећањима јасним
Лутајуће маште

Зато – нека нико не покуша
Да ми на тешке капке несанице
Закуца својом јавом
Јер из њених сневања
Нико не сме да ме буди
До њене усне од модрог сомота
И њене руке оснажене даљином
У мом погледу.

Анђелко Заблаћански