Поезија Анђелка Заблаћанског




ИЗГУБЉЕНИ САН

Теби даћу све

И срце – и душу уморну
Све мисли загледане у даљину

Даћу ти песме жудњом писане
И оне несрочене у самоћи

Поглед сањиве чежње даћу
И живот – ако треба – безвредни
Мој

Једино не могу
Тело своје да ти дам
Јер су га звери давно већ
Растргле и појеле у сласти

И сад
Бестелесан лутам кроз време
Тражећи
Заувек изгубљен ми сан.


Анђелко Заблаћански