Поезија Анђелка Заблаћанског




КРОЗ НОЋ
 
Ноћ ми бежи – јутро не стиже
А у твом погледу дан
 
У крилу носиш котарицу сна
И на грудима пољупце
Заборављене у мислима
 
На мојим длановима даљина
Као отисци урезана чежња
 
Гледам те – а не знам где си
На један уздах можда тек
Или са друге планете
 
А по сву ноћ у крилу ми седиш
Умиваш ми сутоне
Росама далеког јутра.

Анђелко Заблаћански