Поезија Анђелка Заблаћанског




НОЋ У ПЕСМИ

Сву ноћ мисли беже – реч наћи не умем
Док песма ме кида несном обузета
Као да све могу – мада не разумем
Зашто је из стиха тек рима узета?

Зашто би нејасно, несхватљиво иком
Све главом што прође – а перо запише
Зар редак ма који треба звати стихом
Кад у њему ништа не звони, не дише?

Песма је у ноћи, или ноћ у песми
И те две се ноћи нигде неће срести
Као што ни вода не враћа се чесми
Ни мисао проста стих не зна исплести.

Анђелко Заблаћански