Поезија Анђелка Заблаћанског




РАЈСКА НОЋ

Отворих прозоре даљине
На соби сна
Ноћас несвесно

И у поглед леденог смеха
Слетеше птице
Рајског перја

На једној твоје усне жудне
Боје вина
Капљу по мени

Друга ме гледа очима твојим
Стидно пијаним
Од суза мојих

Трећа донесе боју пути
И мирисе ружа
У недрима голим

Четврта осмех – пета дрхтај
И трен вечности
У јату птица

А моја соба тесна за уздах
Без удисаја
Опет самоћа.

Анђелко Заблаћански