Поезија Анђелка Заблаћанског




САЊАРИ
 
Путујем а путник нисам
Сваке ноћи звезде бројим
А онда лајем
 
Тражим те и тамо и овде
А траг не умем да пратим
Нисам гонич балкански
 
Али твоје усне увек нађем
Заборављене у мом сну
И онда путујем са звездама
У твојој коси
 
И овде и тамо несани сан
Те твоје очи ватрено нежне
И прсти немирни
Што лутају погледом сањара.

Анђелко Заблаћански