Поезија Анђелка Заблаћанског




СКРИВАЛИЦА

Кријем се од људи
Да не виде твој осмех
У мом смешку

Јер чувам га једино за се
У страху да ћеш их све опчинити
Тим осмехом
У очима водњикавим

И да ће тако занесени
Да те украду из очију ми пијаних
И мојих мисли беспутних
До твог срца жудног
И твог уздаха чежњиво страсног

Кријем се од људи
У твом погледу загледаном
У сопствене дубине
У душу изненађену и уплашену.


Анђелко Заблаћански