Поезија Анђелка Заблаћанског




СТРУК

У очима тражим ватре
Да ме греју промрзлог од живота
У коси твојој
Нек ми прсти снатре
Озарје свих лепота
Мирисе планинских висина
На усни кап заборављеног вина
На грудима – детињства трагове
А жену нађох у твом струку
Јер жена ту само обитава
И жељи ми да баш ту руку
Оставим
Да вечно лута и спава.

Анђелко Заблаћански