Поезија Анђелка Заблаћанског




ТАМА И ЗРАК

Склонићу се у тмине
У ноћи једино могу
Сневати јасну белину
Од мрака неодвојену
 
У зрацима сунца
У мирису лета зачету
А заборављену
У залеђеном осмеху
 
Док месец на прозоре
Сипа капљице чежње
А ноћ их наискап пије
Да их очи не ухвате
 
Да сан се не опијани
У нади далеке слутње
Да најцрња тмина ноћи
У бити чува белину
 
Белину душе чисте
Што ноћ свитањем зове
А снове и јаву не уме
Никад сасвим да разлучи

Анђелко Заблаћански