Поезија Анђелка Заблаћанског




ТРЊЕ У ОЧИМА

Шта ли то срце стегне
И трње у очи ми проспе
Шта лице згужва – згрчи
Кад на даљину што те крије
И твоје ћутање помислим

Шта ми то на усни дрхти
У несаници чежње јасне
И шта ме гони да болно вриснем
У ветру што хучи твоје име

Шта ми у уху – шта у грлу
Тишином звони мноштво жена
И један једини траг
Што теби води
Једва нађеној – а већ изгубљеној

Анђелко Заблаћански