Поезија Анђелка Заблаћанског




У СЛУТЊИ СТРАХ

Нема те
А још јуче био сам
У твојим мислима
И твом погледу мајских ноћи

Нема те
А још јуче била си
На мојим грудима
Расуте косе успавана

Нема те
А још јуче били смо
Жудњом спојени – надом
Да сваки нови дан је наш

Нема те
И не знам сада где си
Да ли луташ сновима –
Бескрајно нашим – опчињена

Нема те
И не знам сада где си
Ни ко нам снове краде
Док душу ми страхови ломе

Нема те
И само небеске силе
Могу истину рећи
Да ли си овде или тамо

Нема те
И сваки нови дан ми
Црнилом обоји очи
Док ка небу гледам тражећи те.

Анђелко Заблаћански