Поезија Анђелка Заблаћанског




УМОРНА ЧЕЖЊА

У оку чувам даљину хладну
И наду голу
Твој осмех мајског јутра
 
У трептају поспаног дана
Тражим ноћ давну
Твоје груди топле на длану сна
 
На усни заборављеног осмеха
Дрхти жудња јасна
Заробљена у мислима твојим
 
На груди ми пале боје јесени
У сећању пепељаст траг
Уморна чежња песме лудости
 
А у свему звони тишина
Самоћа моја – твоја
У страху од напукле јаве.

Анђелко Заблаћански