НАША НОЋ - Поезија Анђелка Заблаћанског

НАША НОЋ



Ћуте тренуци сећања
Пред уздахом истине јасног сна
Жудње далеке
Још само врисак не зна
Даљину сасвим да сакрије
У мојој соби
Док пред огледалом судбине
Стојимо нас двоје
Одевени одорама голотиње
У превеликој чежњи
Да смо и од сна већи и ближи
Загрљају свитања у нама

3 коментара:

  1. Predivna pesma. Ulepsala mi je vece. Hvala. Pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  2. Zadovoljan sam ako svojom poezijom nekom ulepsam bar jedan tren. Vece,e to je bas veliko zadovoljstvo i sreca pesnikova. Hvala tebi sto pratis moje stvaralastvo.

    ОдговориИзбриши
  3. Ko tebe nebi pratio...?!U prevelikoj cesznji...uhhhh...tvoj "otrov"..:))

    ОдговориИзбриши