УТОЧИШТЕ - Поезија Анђелка Заблаћанског

УТОЧИШТЕ



1.
У заборављеном вриску
Данас сам сакрио руке своје
Осакаћене даљином
А разигране сном
Тајном далеком
Једином
Нашом
И осмехом невидљивом свима
Осим теби
Осим мени...


2.
Раме си моје меко
Наслањам тешку судбину
На твоје груди
Спустићу дубок уздах
У твоје очи
Сузе своје скрићу
А ти
Све искрено примиш
И осмех ми вратиш.

3 коментара:

  1. Hvala ti,malo sam zaboravila ovu pesmu...baš mi je prijalo da je ponovo pročitam,ovde,i sada.

    ОдговориИзбриши
  2. Lako je se zeni zaljubiti u tebe...ove pesme...govore mnogo...

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман15. јун 2011. 02:16

    Pružam ti ruke
    Da oživimo
    Svaki stih...

    ОдговориИзбриши