ПУТ - Поезија Анђелка Заблаћанског

ПУТ



1.
На чизме пала прашина
А путу нигде краја
Ни сна
Ни јаве
Само тишина
Што ни у ноћ ми
Не доноси смираја.


2.
Ћутим
Више ни не слутим
Ни снове не тражим
Нити ме они зову
Ни сузе – ни вриска
Ни ветра – ни сунца
Само ноћна тама
У оку
У грлу
У сећању
У последњој нади
У лишћу што шушти.

1 коментар:

  1. E,ovo je već svedočanstvo jednog trenutka...Zato mi je posebno drago, jer sam doprinela da se sačuva.
    Emili

    P.S.Problem sa nalogom,nemam vremena da rešavam! :((

    ОдговориИзбриши