ЈА - Поезија Анђелка Заблаћанског

ЈА



Време је убило у мени све
Срушило сан
Корак несигуран у страху
Тражи оправдање за угасле страсти
У љуштури моћи негдашње
Вечитог сањара
Долази ноћ у очи бивше ватре
А мушкарац се своје сенке плаши
Да све је однела река понорница
У дубине немоћи сопствене
Док рику младих јелена чујем
У празној глави
Нагнут над одром судбине
Загледан у пролазност живота

5 коментара:

  1. Pesnička, tj. ljudska tuga, pregolema je.Ovde čak nije ni to, nego praznina mirenja, iščekivanje bez nade, prolaznost svekolika, tiha rezognacija nad trenutkom u večnosti, što ga Životom nazivamo.
    Pokušaj da izvučeš iz dubina neko zrnce radosti, oko njega biser pesme stvori - manje će da boli.

    ОдговориИзбриши
  2. divno...jako....iskreno....
    G-dine Zablacanski,
    volela bih da stupimo u kontakt i uspostavimo saradnju na knjizevnom planu. Ovo sto Vi radite je divno!
    Molim Vas da mi potvrdite kontakt na mail world.media.team@gmail.com
    Hvala
    Verica
    glavni i odgovorni urednik Knjizevne omladine Srbije
    iz Beograda

    ОдговориИзбриши
  3. Već sam rekla da mi se Vaše pjesme sviđaju.Htjela sam da Vas pitam da li dozvoljavate da se koriste po forumima sa Vašim imenom , naravno?

    ОдговориИзбриши
  4. Nema potrebe da imas ovolike sumnje,jer ti nisi samo muskarac,vec MUSKARCINA!!To kad sam ti rekla,najiskrenija sam bila!Vanja?:))

    ОдговориИзбриши
  5. Izuzetno divan prikaz pesnika u " zatvaranju knjige" kao muškarca, iako sam pesnik možda još ima iskru života.....neka nadanja postoje?

    ОдговориИзбриши