ПОЕТА - Поезија Анђелка Заблаћанског

ПОЕТА



Немиру мој – песмо
Зашто ме тражиш у глуво доба
Да ти у косе риме уплетем
И образе ти сузама мијем

Зашто ме тражиш издајице
Што на грудима ми дуго већ
Притајена тражиш речи
Да ми пред светом душу оголиш

Зашто ме тражиш изгубљеног
У ћутању дугом
Кад и најтиши зов твој чујем
И бежећи ти – баш теби неспретан хрлим

Зашто ме тражиш ноћи сваке
Несаницом просуте месечине
А знаш да једино ћеш ме наћи
Тек кад узму ме тмине
Разливеног мастила у погледу

9 коментара:

  1. Bila jednom jedna ljubav,
    kroz stihove opevana...

    Prelepa pesma. Poz.
    -Nesanica-

    ОдговориИзбриши
  2. Kako ko :) Ja pisem da bih izrazila osecanja.

    ОдговориИзбриши
  3. E, ja pisem da bih izrazio osecanja, ali tek kad me svojom silinom nateraju. Tek kad prokljucaju. A osecanja su razna. Zar ne? ;))

    ОдговориИзбриши
  4. Ne raspravljaj se sa mnom ! hahahh Salim se naravno. Svako ima neki svoj pokretac, vetar u ledja, razlog za pisanje. Nesto samo svoje. Poz. -Nesanica-

    ОдговориИзбриши
  5. Па, то ти и кажем..хахаха..зато и пишемо..ваљда.
    Види, види, вратисмо се на почетак..:)))

    ОдговориИзбриши
  6. Hvala Bogu,pa pises,i to svaka ti je lepsa od lepse!Neka tuzna,neka bolna,neka puna zelje,strasti...ali,sve si to TI!!Svaku tvoju pesmu,osetim,tako jako,do bola..."strelac"br.2:))

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман29. јун 2011. 15:26

    Vešto upletena ideja da se pesnik obraća svojoj pesmi, a ne ženi... "И бежећи ти – баш теби неспретан хрлим"...Ovu pemu bih ja radije nazvala Priznanje ili Pokajanje.

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман29. јун 2011. 16:13

    Tanja Vučić
    Eto koliko bežimo od provokacije i istovremeno je prizivamo. Ceo život- sazdan od mnoštva tamnih vilajeta.

    ОдговориИзбриши