СВЕТ И ПОЕЗИЈА - Поезија Анђелка Заблаћанског

СВЕТ И ПОЕЗИЈА



Не знаш ти како је гаврану у мом погледу
Нити он зна шта се ван тишине ове крије
Док бескрван стојим у пропалих снова реду
Без намера јасних у простору илизије.

Не знаш ти шта све немир од црне птице иште

Ни како срце трепери од сила његових
Да у дрхтају сваком мало је позориште
Игра безнађа и наде свих прича јалових.

Не знаш баш ништа – осим да утробу ми кидаш

Да у мојим очима злослутна гнезда правиш
У соби самоће на мом рамену да ридаш
И својом суштином да плениш или ме давиш.

И да чујеш само победничких звона јеку

Брујање труба јуришника и речи просте
Док душу ми разројене мисли болно пеку
Да већ сутра неће хтети песми да опросте.

17 коментара:

  1. Pesmi odavno niko ne prasta. Bar pravoj poeziji..
    u modi su ko zna kakve pesme i poezija.

    ОдговориИзбриши
  2. Pravi ljubitelji poezije pesmi uvek oprastaju...
    jest da nas je sve manja,ali ima nas jos..

    ОдговориИзбриши
  3. Драго ми је на нас још има.
    Хвала на читању и разумевању.
    А ови што пишу неку другачију поезију, о неким спољашњим утисцима, проћи ће.
    Поздрав,

    ОдговориИзбриши
  4. I ova pesma je odlična, zaista...Pre bih rekla da pesmi nema šta da se oprosti - čvor je, uvek, u nama.Iskreni pozdrav za sve ljubitelje poezije, gde, skromno, ubrajam i sebe.

    ОдговориИзбриши
  5. Драга, Емили, не бих рекао да си ти скроман љубитељ и познавалац поезије. Може се рећи, да је ова последња реченица, прескромно написана.
    Поздрав.

    ОдговориИзбриши
  6. Teško je danas u materijalnom svijetu za jednu pjesmu. Kad kažem da sam dobru pjesmu spreman da platim suzom rekli bi da sam lud. Kad za odličnu pjesmu ponudim tek titraj osmjeha nesiguran i plah ne bi mi oprostili. Stoga za pjesmu ne traži oproštaj. Neće te razumjeti.
    pozdrav

    ОдговориИзбриши
  7. Не тражим, можда тек констатујем да у временима сулудим, у временима кад душа људска мало вреди, јер свет су окупирали они који је немају, у временима кад уметност је бити насилан и вулгаран, кад је сулудо (а ја, као вероватно и ви који читате добру поезију,кажем да није)бити са душом, видети нешто и изнутра, а не само спољашност,е за то и такве кажем да неће песми да опросте. Они су јој пресудили, и на смрт осудили.
    Поздрав.

    ОдговориИзбриши
  8. Nisam bas sigurna da je tako. Postoji jedan poseban svet, unutar tog divljeg sveta, svet pesnika i poeta, romaticnih srca i cistih dusa, koju svoju romantiku i cistotu pretacu u pesmu. Upoznala sam mnogo takvih ljudi i znam da ce pesma da opstane. _Nesanica_

    ОдговориИзбриши
  9. ДА,има људи који пишу дивну поезију, али оних других, који и од уметности не траже суштину већ новац, много је више, па онада се и уметност повинује тим токовима. Људи су подводљиви и јако кварљива роба. Али нећемо се предати. Има нас још који верујемо у уметност душе. Јел тако? Тако је!
    Поздрав, Несаници.

    ОдговориИзбриши
  10. Pesme su besmrtne, pa neki novi umovi ne mogu da im sude...Pesma je ogoljena dusa,rasuta ljubav,skupljena tuga...za one koji bi je pokusali ubiti nedokuciva.Privilegija i cast je citati tvoje pesme.Da te nema...izmislili bi te!

    ОдговориИзбриши
  11. Сад видим да нас и нема баш мало љубитеља добре поезјије. Хвала.

    ОдговориИзбриши
  12. Kao da sam "povukla nogu". Nisi ti bez razloga moj omiljeni pesnik :)) Poz. -Nesanica-

    ОдговориИзбриши
  13. Па, рекох ли ја: шта би мој блог без Несанице.
    Поздрав и хвала.

    ОдговориИзбриши
  14. Анониман11. март 2010. 03:05

    "poezija је nepostojeći rukopis koji otkriva kako se stvaraju duge,i zašto nestaju ..." rečima se ne da suditi,na sreću-jer mnoge ljudi i ne mogu razumeti... anonimna

    ОдговориИзбриши
  15. Mnogi ne razumeju.
    Mnogi poeziju prizemljuju.
    E, tih se vise plasim, koji poeziju traze spolja, a ne iznutra.

    ОдговориИзбриши
  16. Tvoja poezija je poezija duse,a to ce lako,svaki ljubitelj,lepe,duboke reci,tj poezije,lako da vidi,oseti u tvojim pesmama,koje dolaze iz dubine srca!Zaista si me "zarazio"tvojom poezijom!:)Veca

    ОдговориИзбриши
  17. Анониман03. јул 2011. 11:46

    Tanja Vučić
    Poezija nije ni spolja ni iznutra, ona je svuda. Ne traži se- ona se živi. Da li je naplativa i kako, nije toliko važno. Bitnije je da je onaj ko je stvaralac, bio lišen ičega osim stvaralačke strasti u trenutku pisanja poezije.

    ОдговориИзбриши