ЗИМСКА ЧЕЖЊА - Поезија Анђелка Заблаћанског

ЗИМСКА ЧЕЖЊА



Опет снег ко некад пада
И мраз по прозору шара,
А срце гори ко и тада:
У времена стара.

Ветар ломи крошње голе
И иње у оку ми дрема;
Пусте руке већ дуго моле,
А одјека нема.

Белина пољима лута
И месечини пољуб краде,
А поглед мој нема пута:
У године младе.

Ноћ сребрна већ се губи,
И љубав тихо на усни мре;
Душу ми проста чежња уби,
Као и некад пре.

Зора јутру све поклања,
У сунчев зрачак стидно гледи;
Минуло време срце сања,
А сећање бледи.

11 коментара:

  1. Pjesma mi se dopada. Volim ovu jednostavno čistu formu. Naravno uz ovu pjesmu uvijek se zapitam. Zar je ovo danas, sutra već juče.

    "Jedan starac umoran
    polako se kreće
    kroz dan siv i sumoran
    i zna da sunce vidjeti neće.

    Jesen se spustila na pleća
    i obojila kose sijede
    starca ozari neka sreća
    kad ga unuk nazva djede.

    Kraj starca radoznali mališa
    pita djeda što ćuti
    zašto djedo pada lišće
    zašto lišće opada i žuti.

    I djed bi pričao tada
    o listu i njegovu životu
    kako on i kad pada
    unosi posljednju ljepotu.

    A unuk kroz lokve gazi
    i u djeda gleda ostarjelog
    što odavno je na stazi
    od lišća žutog i opalog.

    Idu tako unuk i djeda
    jedna jesen i jedno proljeće
    jesen djedu sunca neda
    za unuka lastavica dolijeće."

    Drugarski pozdrav

    ОдговориИзбриши
  2. Занимљиви коментари. Прави поетски.
    Хвала вам.

    ОдговориИзбриши
  3. Interesantno licno podsecanje na jedan deo zivota koji je iza tebe. Teska pesma, bas se oseca zal za prohujalim vremenom. Poz :) -Nesanica-

    ОдговориИзбриши
  4. Несанице, умеш ти да читаш :)). Баш, баш.
    Поздрав

    ОдговориИзбриши
  5. Kontrast oka i duse, a kojeg ustvari nema. Zima je i napolju i unutra. Ako dobro citam :)).
    Ili me je naslov "navukao".

    ОдговориИзбриши
  6. За мене, драж ове песме је и у ритму.Четврти стих, као напев, као тужбалица, поклапа претходна три стиха, лако немирна, са трзајима наде;тај четврти стих је и иње, и мраз, и чежња, и празне руке. Пораз љубави.Сваке, па и оне, чудне.
    Прочитала сам песму неколико пута- " и увек, иста туга".
    У њој има све оно што песму чини снажном, вредном и великом.
    Уживала сам.

    ОдговориИзбриши
  7. Богме, Емили, ово баш стручно. Као великани критичари. Хвала ти.

    ОдговориИзбриши
  8. Нисам знала шта ћу све да напишем, док нисам почела.Испало је тако званично, (квази)стручно.Ипак, надам се да се види колико ми се песма допала-не само што смо усред зиме, чежњиво пружајући руке ка пролећу...
    Једноставно, све је ту-и емоције, и занатска вештина, и свеприсутна тема чежње у тишини, у белини, у самоћи.
    Ето, опет сам се "погубила". :))

    ОдговориИзбриши
  9. OK.Nisam ni sumnjala u to; samo sam htela da objasnim otkud ja, odjedared, tako rečita i "stručna".Pesma je kriva za sve.Pozdrav.

    ОдговориИзбриши