С ТОБОМ САН - Поезија Анђелка Заблаћанског

С ТОБОМ САН



Нећу ти рећи како
Али ноћас сам
Даљину у поглед сместио
И јасно као месечина
У твом оку блистао

На твојим уснама
Сва беспућа на једну стазу свео

У тишини времена прстима шапутао
Слушао дрхтаве ноте
Свиле што низ бокове клизи
На твојим грудима уздах уздахом клео
И пијан ту заспао

А будио се у тами собе моје
Над празним листом папира
Разливеним мастилом
У замршеним трепавицама
И твојим кармином
На напуклим ми уснама.

8 коментара:

  1. "...
    Nebo ce hteti da budem tu...
    da budes tu...
    Ja cu cekati, a necu ni znato da cekam,
    i ti ces govoriti,a neces ni znati odakle ti reci te..."
    Karpos

    Dopada mi se. Pozdrav -nesanica_

    ОдговориИзбриши
  2. JA TE ISKRITIKOVAO TAMO, STO NISI OVDE, A VIDI, TI BILA I OVDE...:))
    POZFRAV I HVALA TI.

    ОдговориИзбриши
  3. Svuda me ima :))) -nesanica-

    ОдговориИзбриши
  4. Nemoj mi reći kako,
    ali noćas si
    daljinom meni došao,
    sa mesečinom u očima mojim
    lik tvoj se pomešao
    Na usnama vrelim
    zimu svih puteva osetih,
    na bokovima šapat tišine
    tiši od svile
    jači od svake kletve...
    Usnulog te ostavih
    i san neki me odnese
    Doviđenja ljubavi
    do neke nove, odsanjane pesme...

    ОдговориИзбриши
  5. I cuvaj te usne i oci snene
    za neki novi san i mene.
    :)ili za ludicu?:))

    ОдговориИзбриши