ХТЕЊЕ - Поезија Анђелка Заблаћанског

ХТЕЊЕ



Шта би ове руке хтеле
Кад сви снови већ су прошли
А ни око не сагледа
Ту даљину што нас дели
Док душе се у незнању грле
Као што светлост и сенка
На обали реке мазе талас
Што је запљускује и крњи
И зар би ове руке смеле
Да ухвате светлост на таласу
Или сенку прстима да такну
Можда само
У машти магловитог јутра
Заувек све нестане у жељи
У хтењу без хтења

5 коментара:

  1. Ne kudi ruke što žele,
    niti dušu što u svetlost gledi
    Pruži misli nevesele
    podno daha gde svet bledi.
    Podigni se duhom svojim
    Maštom prhni i oduni
    vetrove sa mračnog jutra
    sada kreni u bolje sutra...

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман13. март 2010. 16:58

    Naravno da sam procitala :) Pozzz :)

    ОдговориИзбриши
  3. ..gde da nadjem dah?Kod mene...ma,necemo ni disati...:))Ludica

    ОдговориИзбриши