Кад сви снови већ су прошли
А ни око не сагледа
Ту даљину што нас дели
Док душе се у незнању грле
Као што светлост и сенка
На обали реке мазе талас
Што је запљускује и крњи
И зар би ове руке смеле
Да ухвате светлост на таласу
Или сенку прстима да такну
Можда само
У машти магловитог јутра
Заувек све нестане у жељи
У хтењу без хтења
Ne kudi ruke što žele,
ОдговориИзбришиniti dušu što u svetlost gledi
Pruži misli nevesele
podno daha gde svet bledi.
Podigni se duhom svojim
Maštom prhni i oduni
vetrove sa mračnog jutra
sada kreni u bolje sutra...
ah..ah..ah!
ОдговориИзбришиgde da nadjem dah?
Naravno da sam procitala :) Pozzz :)
ОдговориИзбришиНисам ни сумњао.
ОдговориИзбришиПоздрав.
..gde da nadjem dah?Kod mene...ma,necemo ni disati...:))Ludica
ОдговориИзбриши