ПЕСМА БЕЗ СВРШЕТКА - Поезија Анђелка Заблаћанског

ПЕСМА БЕЗ СВРШЕТКА



Будим песму љубави
Те твоје очи сањиве
Тражећи те у сну и на јави
А свему су мисли криве.

Залудне руке ширим
Немушти тражећи твој струк
На њему све жудње да смирим
А из сна ме буди мук.

Усне суве као лист
И мутна огледала душе
А зов љубави као суза чист
Чамотни тренуци руше.

На парче машту кидам
У твојој коси гнездо правим
Пред тобом памет до гола скидам
А страхом чежњу давим.

Јер будим песму љубави
Те твоје очи сањиве
Тражећи те у сну и на јави
А свему су мисли криве.

5 коментара:

  1. Sta jos reci,sto nisam vec rekla...uhhh...Ludica

    ОдговориИзбриши
  2. "На парче машту кидам
    У твојој коси гнездо правим
    Пред тобом памет до гола скидам
    А страхом чежњу давим". Prelepe reči ljubavi u ovoj pesmi. Hvala Andelko!

    ОдговориИзбриши
  3. Budim pesmu ljubavi
    Zaludne ruke širim

    Usne suve kao list
    Na parče maštu kidam

    Ja budim pesmu ljubavi
    A svemu su misli krive

    Sjajan si Ti pesniče, sjajan......

    ОдговориИзбриши