СВИТАЊЕ - Поезија Анђелка Заблаћанског

СВИТАЊЕ





Чујем
Славуј далеко
Зору песмом буди
Несаницу стихом псујем
Просуто млеко
Блуди

Стиже
Плавет неба
У оку зрак пуца
Јутро обзорју лиже
Комад хлеба
Сунца

Одједном
Све је будно
А у мени све спава
Узета поетским сном
Клонула чудно
Јава

2 коментара:

  1. Анониман12. јул 2010. 02:13

    Slobodna,pesma kojoj se stihovi izvijaju put neba,opija jednostavnošću...sviđa mi se :)

    ОдговориИзбриши