КАД ПЕСНИК - Поезија Анђелка Заблаћанског

КАД ПЕСНИК



Кад песник постане човек
Једно дете је одрасло
Један сан се угасио
И једна тишина
Престала да звони

Кад песник постане човек
Усне му буду горко хладне
Мисли тешке и грубе
А срце стишано
У једноличном ритму

Кад песник постане човек
Они што су га сретали
Више га неће препознати
Они који нису -
Никад га неће ни срести

Кад песник постане човек
Ни он неће знати
Да све – некако
Нормалније га боли
И да јеца другачије сасвим

7 коментара:

  1. Предивна песма. Песма која показује сву, наизглед неприметну, различитост песника од свакидашњег света.

    ОдговориИзбриши
  2. Дуго нисам ''навраћао'' на блог, и допадају ми се новине (ови стари листови папира и спајалице). Такође добро је видети преглед последњих коментара, а нарочито топ листу најчитанијих песама. Ето то не рекох мало пре у коментару :)
    Поздрав.

    ОдговориИзбриши
  3. Zanimljivo.
    "pesnik nije covek,
    pesnik je covek." negde sam vec procitao davno.

    ОдговориИзбриши
  4. "Кад песник постане човек
    Ни он неће знати
    Да све – некако
    Нормалније га боли
    И да јеца другачије сасвим "...
    Bolno istinito...Ali isto tako pesnik se uvek iznova rađa i obnavlja,sila prirode stvorena da menja i oplemenjuje!

    ОдговориИзбриши
  5. nema čoveka bez osećanja...
    ni pesnika koji zaboravlja pisati slova...
    onaj ko jednom kičicom reči ocrta svoja osećanja i preda ih svetu,nikada ne prestaje biti pesnik...
    jer više nikada ne ume biti "samo" običan čovek.

    ОдговориИзбриши
  6. Hvala svima na komentarima.
    Pesnici su cudna sorta ljudi. Mozda i nisu svi, ali...:))

    ОдговориИзбриши
  7. Ostana ti "samo"pesnik...!!Ti si zaista vrlo "cudna"sorta...:))Ludica

    ОдговориИзбриши