САЗНАЊЕ - Поезија Анђелка Заблаћанског

САЗНАЊЕ



Зашто си тајна душо немирна
Шта скривају очи црне
Љубав или грех тражиш сва умила
Док од слутње срце трне

Зашто су сузе често лажне
А осмех искрен као бол
Кад су ситнице обично неважне
Чија је лађа – чији мол

Зашто се бојим мириса руже
Чији нектар кушао је трут
А знам – и мени све ће да пруже
Латице што дрхте као прут

Зашто бих умро због сазнања
Да роси круницу отвараш
И у мрежи пауковог ткања
Чедност тек нади остављаш

Зашто у снима тражим истину
Расцвале пупољке љубави
Кад рекоше да је у вину
А њена суштина ме дави

Зашто верујем лепоти зоре
Кад сванути увек мора
И речи испод мождане коре
Замутиће сјај извора

Зашто бежим кад угледам сенке
У тами сопственог бића
Кад знам – све је део теревенке
Љубавни бол без покрића

3 коментара:

  1. Заборавио сам у твом смешку

    Поглед недоречен

    Уплашене слутње на уснама

    ...Moj komentar je uvijek bio pozitivan i ostat ce..volim tvoje pjesme to znas ..

    ОдговориИзбриши
  2. obozavam sve tvoje pesme,kao i tebe sto...Ludica

    ОдговориИзбриши