МАШТА - Поезија Анђелка Заблаћанског

МАШТА



Сакрићу негде дубоко, дубоко
Тугу и све мисли моје,
Одвешћу у сјајне пределе око
Да заборавим мртве боје,
И да ми из душе однесе соко
Све лажне наде, које
Бацише ме у бол, у дубоко;
Сакрићу негде илузије своје.

1 коментар:

  1. Masta,moze svasta...:)Nikad nekri iluzije svoje..:(( "luda jedna"..ali vredna..:))

    ОдговориИзбриши