УМОР - Поезија Анђелка Заблаћанског

УМОР



Ноћ што у свитање је пала
Никад се није разданила
Тек бљесне нека искра мала
Нада што бол би забранила

Јер негде у нечијем оку
Иза осмеха дан се крије
Затурен у стиху и сроку
И обзорјима срце мије

Али тама све то избрише
Опет сутоном узме зори
Мирисе топле летње кише
И чежњом суштину умори

1 коментар: