ЧИЈА - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Ноћи вучјег зова

ЧИЈА



У твојим очима жудње додир
У коси боја ноћи, мирис зоре
На уснама скривен жене немир
На грудима све слутње се боре

На длановима ти страсти пламте
На струку заспале жеље луде
Осмеси благи да се памте
Уз тебе кад се уздаси буде

А ко ту лепоту сме дотаћи
Погледом, усном, немирним прстима
Твојој страсти своју страст примаћи
Ко твоју душу, тело да има




Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Анђелко Заблаћански, рођен 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.