МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 42 - Поезија Анђелка Заблаћанског

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 42



Ноћ васкрслих недоумица
плете ми мреже
да ухватим тмину и ћутање
душе варање
кад пси у мени лају и реже
и у глави пукне жица
од недодира усне што пече
мој груби врат
кад грудима се груди такну
прсти низ кичму једва макну
пашћу као под косом жита влат
свако нам страсно вече

Нема коментара:

Постави коментар