МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 64 - Поезија Анђелка Заблаћанског

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 64



Ноћ пред тајном сва бешумна клечи
да у вриску чеканом
сама себе престане да се стиди
као душе уморне нèвиди
у тренутку спретно изабраном
кад сан све боли излечи
јер та ми жена
своје груди као амајлију даје
да их чувам у сваком додиру
најлуђем немиру
кад страст откључа све нам одаје -
у речи тврђој него стена

Нема коментара:

Постави коментар