СТРАСТ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Птица на прозору

СТРАСТ



Ноћас те љубих страсну
голу
у твом уздаху срећу сам снио
данас сам само
миран талас на твом молу
а опет бих
мед са груди ти пио
опет мој талас
бура диже
пусти ме
пусти
да приђем ти ближе

Из збирке Птица на прозору (2007)

ОБАВЕЗНО НАВЕСТИ ИЗВОР ПРЕУЗЕТОГ ТЕКСТА


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке

3 коментара:

  1. Анониман28 април, 2009

    Naslov je bas pravi.

    ОдговориИзбриши
  2. Maja30 април, 2009

    Priznajem da mi se više dopadaju pesme u kojima govoriš o strasti i želji nego o romantici. Čitaću te i dalje.

    ОдговориИзбриши
  3. olga gajin - vlasic28 април, 2011

    Svidja mi se....bas je sadrzajna...:-)

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.