Поезија Анђелка Заблаћанског

НЕПРОЛАЗУ СЛИЧНА

јул 27, 2020 0
Постоји још она непролазу слична
Тиха као сенка, као сунце врела
Ћутњом у осмеху разговору вична
Погледом у чувству кад се с вером срела

Свако јуче с њом је непролазно сутра
Време не постоји у мислима њеним
Ни дан, ни ноћ тамна – само мирис јутра
Сваки тренут уз њу с вечношћу оженим
ОПШИРНИЈЕ

ТАМА И ЗРАК

јун 24, 2020 0
san-napukle-jave-tama-i-zrak
Склонићу се у тмине
У ноћи једино могу
Сневати јасну белину
Од мрака неодвојену

У зрацима сунца
У мирису лета зачету
А заборављену
У залеђеном осмеху

Док месец на прозоре
Сипа капљице чежње
А ноћ их наискап пије
Да их очи не ухвате

Да сан се не опијани
У нади далеке слутње
Да најцрња тмина ноћи
У бити чува белину

Белину душе чисте
Што ноћ свитањем зове
А снове и јаву не уме
Никад сасвим да разлучи
ОПШИРНИЈЕ

САМ ПРЕД СОБОМ

јун 10, 2020 0
pijano-praskozorje-sam-pred-sobom
Сутон ми узео срце а свитање главу
Сву ноћ сам дреждао трезан испред самог себе
Збуњен не рекох шта тражим – смирај или славу
Ни гнездим ли у оку сове или тетребе.

Пробуди ме пој славуја усред таме снежне
Или су одоцнели или је снег рано пао
Можда јесење рухо тек скрише руке нежне
Док све ме умара у болу што сан је крао.

Шта у мени траже голе багремове гране
Зар свака птица на мртву крошњу сме да слети
Или тек орли могу кљуном да лече ране
И да ми душу узму долином сред врлети.

ОПШИРНИЈЕ

ХТЕЊЕ

мај 08, 2020 0
Шта би ове руке хтеле
Кад сви снови већ су прошли
А ни око не сагледа
Ту даљину што нас дели
Док душе се у незнању грле
Као што светлост и сенка
На обали реке мазе талас
Што је запљускује и крњи
И зар би ове руке смеле
Да ухвате светлост на таласу
Или сенку прстима да такну
Можда само
У машти магловитог јутра
Заувек све нестане у жељи
У хтењу без хтења
ОПШИРНИЈЕ

ПРЕД ТОБОМ

мај 05, 2020 0
Да ли чух то ноћас
У гласу без гласа
У немом тренутку
Јецај виолина

Да ли ноћас спазих
У умрлом светлу
У трептају мрака
Очи у даљини

Да ли то изађох
Из неспретног себе
Из собе без зида
И пред реч ти стадох

Или све сам снио
Музику у оку
Светлост у тренутку
Тебе у наручју

Тужну а веселу
Док шапћем ти име
А ти чедно дрхтиш
Жудњом уплашена.
ОПШИРНИЈЕ