Поезија Анђелка Заблаћанског

КРУГ

септембар 30, 2022 0
Тражећи истину – изгубих тебе
тражећи тебе изгубих истину
тражећи истину у теби
изгубих љубав
тражећи љубав изгубих себе
тражећи себе ништа не нађох
дубоко у мени зјапи празнина
празнина
душе или човека
 
ОПШИРНИЈЕ

О ПЕСНИКУ

август 13, 2022 0
andjelko zablacanski noci vucjeg zova o pesniku
Није песник ко стихове пише,
Већ је песник ко стихове живи.

Није песник ко стихове живи,
Већ је песник ко се с песмом рве.

Није песник ко се с песмом рве,
Него онај ко је душом храни.

Није песник ко стих душом храни,
Него онај ко с њим ноћ проводи.

Није песник ко ноћу не спава,
Већ је песник коме Бог реч даје.
ОПШИРНИЈЕ

БОЛНИЧКИ ДАН

јул 17, 2022 0
1.
Сунце се на прозору разиграло
Жути јаворов лист
Што низ зрак пада
Поглед равнодушан
Само нада
Да и тамо – далеко од мене
Као овде – далеко од тебе
Сунце и јавор
Нада... 


2.
Да ли ми данас 
Треба нешто твоје?

Не требају ми усне 
Дивље и сочне
Ни груди чврсте, бујне
Не требају ми.

Трба ми осмех из ока твог
Да заблиста
И у ћутању каже
Нада.
 

ОПШИРНИЈЕ

СУСРЕТ У ЈЕСЕН

јун 20, 2022 0
Време је одавно згазило трагове –
Двоје што се никад, никад нису срели
У године младе што точе сокове,
Кад су зимски дани кô ноћ јулска врели.

Неумитно време збрисало им стазе,
Оставивши само недођију зрелу –
Ако до ње дођу, исти камен згазе
И маше за исту сву крваву стрелу.

Знаће да су онај тражен стручак смиља
И мекота длана под којим се слило:
Кап зноја, кап крви, у души кап миља,
Ватре што је згасла док им ћути било.

Глад им не утоли ни сав нектар слада,
Ни црвеног вина гутљаји опори;
Тек усне им жедне, недра дрско млада
И још танак струк јој који жену твори.
ОПШИРНИЈЕ

НОВО ДОБА

мај 25, 2022 0
Дај ми мудрост везаног језика, Боже,
И очи само сенку да видим своју,
Осећања испод најежене коже;
Дај разум сакривен у звездања броју.

За пусте галаме уши нек оглуве.
Пробиј бубне опне да слушам тишину,
Јер волим је више од зујања муве,
Кад Човек осети човека празнину.

Дај ми кутак света где нико не живи;
Бар не они што се подругљиво крсте,
Они што су прави – а сви други криви,
Што у крв и мед су умочили прсте.
ОПШИРНИЈЕ