Поезија Анђелка Заблаћанског

И ТАД

октобар 04, 2019 1
И кад јутро сутоном зазори
И кад се киша облацима врати
И кад брезу ветар не заболи
И кад стане на длан свемир
Чак и тад ћу знати да постојим
Једино у оку твоме
Сав наопак и безгрешан
У свету луђем од свега

И кад сунце у зениту стане
И кад птица одрекне се крила
И кад звоно без клатна зазвони
И кад муње прстима угасим
Чак и тад ћу знати да постојиш
Моме оку једина
И сва чиста, суштаствена
У свету луђем од свега
ОПШИРНИЈЕ

САН У НЕСАНИЦИ

септембар 26, 2019 0
У мом оку таласа се житно поље
Расуто између твојих трепавица
У мисли кад слете птице златовоље
Да сву ноћ ми поје под фењером свица

Тад загрлим сенке твоје голе пути
Што сећањем титре по зиду самоће
Јучерашњу јаву дах једва наслути –
Дланове што беру зрело сочно воће

Немир ме обузме – сâм сам или с тобом
Коме житно поље мрси трепавице
Све док крик тишине не мине ми собом
Да јасно разумем сан сред несанице

(Из збирке Пијано праскозорје, 2014)
ОПШИРНИЈЕ

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 64

септембар 07, 2019 0
Ноћ пред тајном сва бешумна клечи
да у вриску чеканом
сама себе престане да се стиди
као душе уморне нèвиди
у тренутку спретно изабраном
кад сан све боли излечи
јер та ми жена
своје груди као амајлију даје
да их чувам у сваком додиру
најлуђем немиру
кад страст откључа све нам одаје -
у речи тврђој него стена

ОПШИРНИЈЕ

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 42

август 26, 2019 0
Ноћ васкрслих недоумица
плете ми мреже
да ухватим тмину и ћутање
душе варање
кад пси у мени лају и реже
и у глави пукне жица
од недодира усне што пече
мој груби врат
кад грудима се груди такну
прсти низ кичму једва макну
пашћу као под косом жита влат
свако нам страсно вече
ОПШИРНИЈЕ

ПЕСМА ЖЕЉИ

август 17, 2019 0
Јутро те тражи – сутон види
Ноћ те узима – њој се дајеш
Душа ти гола сва се стиди
У болу не умеш да се кајеш
Док на усни ти пољубац бриди

И ћутиш речи већ речене
Самоћи јасној себе нудиш
И пустиш ружу да увене
Ону за којом дуго жудиш
Мирисом да те из једа прене

А чему прича – чему жеље
Кад нада умре у зачетку
Чим почне живот да те меље
И све води те већ свршетку
А тек у слутњи чуваш весеље
ОПШИРНИЈЕ