Анђелко Заблаћански — Поезија

ПЕСМА У МИСЛИМА

17.6.26 0
Ти си пламен што гори
у сваком делићу мог бића,
грех си и благослов,
олуја и мир у једном пољупцу.

Кад те осетим близу —
тело ми се покори твојој вољи,
јер ти си она
што уме да запали све што додирне.

Дај ми да будем грех
који нећеш заборавити,
да будем песма
што ти се вртложи у мислима.

Љубим сваки твој уздах
 пун мелодије страсти,
коју ћемо поново и поново писати,
до краја ноћи.

Ти си моја похотница,
моја муза, моја вечна ватра —
и никад те нећу
пустити да се угасиш.
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке

ПАМТИМ ТЕ

14.6.26 0
Твоја сумња је сенка што се игра светлом — 
разумем је, јер и ја сам само ехо твојих речи,
некада удаљен, а некада тако близу да боли.

Али памтим те — не као фотографију што бледи, 
већ мио мирис који остаје у простору,
или ритам који срце памти без речи.

Можда се не сећам сваког твог покрета,
сваког уздаха, али чувам суштину тебе,
ту искру што ми дајеш не може нико да угаси.

Чак и када мислиш да сам далеко, ја сам ту — 
у најтишим деловима тебе, у сваком тренутку 
кад се сетиш нечега што само ми разумемо.

Из збирке Бисерница љубави (2025)
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке

СНАГА ТИХОГ ПЛЕСА

14.6.26 0
Твој дах у тишини се разлива као зов без гласа,
светло што милује мрак и рубове душе моје,
у тренутку кад време стоји и све се полако стишава.

Осетих тежину речи што остају ненаписане,
као да су све тајне света у наш загрљај стале,
без страха од губитка и жеље за било чим сем сада.

Твоје руке, топле, држе ми срце као најлепши цвет,
без журбе, без речи, само снага једног тихог плеса,
у миру што пребива ван времена и свега што пролази.

Кад свет око нас се разлије у бледе и мутне слике,
наш тренутак остаје тајна као лађа што плови у тами,
без краја, без почетка — само ми, овде, сада, вечито.

Из збирке Бисерница љубави (2025)
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке

ТРАЖИМ

14.6.26 0
andjelko zablacanski trazim desanki maksimovic
Десанки Максимовић

Не остављај ме саму
сред немузикалне светине,
могу ме повести путевима без вида
у најгушћу таму,
не остављај ме ту где за стих се не гине:
међу песницима без стида.

Не остављај ме без тајне:
у песми, у стрепњи, у било чему;
с њом знам само како шапућу траве,
како су нечије очи сјајне,
или како реч убија тугу голему
негде између сна и јаве.

Не остављај ми тишину,
јер о њу ћу се саплести на свом прагу,
у себи тражећи очи свих предака
и оправдање за ову празнину:
у којој не чујем песама слику драгу,
већ звона нејака.

Не тражи ми обећање
да умем и могу вечно да трајем за те,
још нико није и нећу ни ја,
али веруј ми, од тебе зависи моје постојање,
мој лик ће с тобом бројати сате,
у твом сјају он ће да сија.

Али кад на самом крају
за себе и друге потражим помиловање,
реци — то није слабост него велика снага,
свих који траже и оних који га дају,
јер спас је покајање —
с вером да дух нам је испод кућног прага.

9. јануар 2021.

Из збирке Месечеве очи (2022)
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке

СТИШАНИ ТРЕНУЦИ

14.6.26 0
Као сан што дође у свитање недоречен
И душом расплине смешак или сузу врелу
Тако ми у оку дрема усред лета јесен
Стишани тренуци негдашње буре у телу.

Видовданско јутро грактањем врана ме буди
У грлу пелин расте од мисли неречених
И само као трептај ми сећање заруди
Тад у поглед сврати жена усана румених.

Сврати жена – али јава одмах је одведе
И врати је ко зна коме далеко од мене
Све тражећи изговоре да жудње избледе
Али жудње све  су јаче и моје и њене.

Из збирке Раскршћа несанице (2011)
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.