Анђелко Заблаћански — Поезија

ПРАВО НА…

март 01, 2024 0
Јесу ли дали све твоје
што рођењем ти 
припада
стопу земље, комад 
неба и сунца пуне 
погледе
као кад после летње 
кише дуга на реку пада
као кад месец ведрих
ноћи проспе зраке
бледе

Јесу ли ти рекли да
свитање не уме 
да стари
једина младост што се
свом почетку увек 
враћа
као склад узвишене 
промисли и обичних 
ствари
као завада и љубав 
с којима живе сва браћа

Јесу ли ти открили све 
тајне уснулог облутка
неуке претпоставке 
суштине у нечему 
малом
као кад у једну наду 
сваки се промашај утка
као да сви пути су у 
једном кораку 
засталом

Јесу ли ти показали све 
слике људског 
постојања
крваве трагове 
звериња с худим ликом 
човека
као кад пијан 
девичанство силујеш без кајања
као почетак и свршетак 
сваког минулог века

19. април 2021.

Из збирке Месечеве очи (2022)
ОПШИРНИЈЕ

ЈУТРО И СУТОН

октобар 03, 2023 0
andjelko zablacanski jutro i suton
Кад се случајно сретну
јутро и сутон
твој поглед младог месеца 
и мој од тмина сазрео
смем ли
жени у дамарима
цветању груди међу прстима
открити тајну спајања усана
с вековима

смем ли
песнику показати човека
који га твори
жени изворе надахнућа
а песми
истину ишчупану из лажи
кад се случајно сретну
јутро и сутон
твој поглед сав од плавети зоре
и мој крвав од несанице

17. јун 2022.

Из збирке Месечеве очи (2022)
ОПШИРНИЈЕ

ПРИВИД

септембар 08, 2023 0
andjelko zablacanski privid meseceve ociТек слутим да си сан свих сновиђења
Недодирна свему сем песничком перу
Ко зна чији усуд пре сваког рођења
Загледана у се кô најчвршћу веру.

Ти припадаш неком умрломе сату
Недогледна сваком сем души што јеца
Што крст тежак носи обешен о врату
И реч заглављену испод меког непца.

Не знам зашто сва су привиђења скрита
Нечујна свему сем титрајима срца
Што одговор знаде да се и не пита
И у њему самотно дуго, дуго грца.

12. новембар 2022.

Из збирке песама Месечеве очи (2022)


ОПШИРНИЈЕ

У ДУШИ СКРИВЕНЕ СЛИКЕ

септембар 08, 2023 0
andjelko zablacanski u dusi skrivene slike meseceve oci
Не певај птицо песму коју славуј једино зна
Кад багрем сав бео замирише у ведрој ноћи
Пусти да слушам тишину овог у мени бездна
Опчињен музиком њеном у сопства немоћи

Не певај птицо — од твог пева увенуће траве
Оне исте у чијој роси купао сам видике
Чезнући да оком загрлим небесне зоре плаве
Опчињен тоновима у души сакривене слике

Не певај птицо — глув сам за твоје мучне звуке
Јер могу ме дирнути само чемер и бол истине
Твој пој пун је безвучја и изван моје муке
А мене опчини песма кад је сва од суштине

26. јун 2022.

Из збирке песама Месечеве очи (2022)
ОПШИРНИЈЕ

НОСТАЛГИЈА

август 30, 2023 0
andjelko zablacanski nostalgija meseceve oci
Кад сећањем ти се забеле јагањци,
Док из очију ти тама не избија;
И сред уздаха ти се упале свици,
А опет ти у очима ништа не засија,
Схватиш, пред животом смо пуки наивци
Гладни давнине крај пуних синија.

Сва пролећна јутра, летње ноћи вреле,
Мирис јоргована и сан босиока,
Нестали су с песмама што се нису среле;
Потрошене године рана су дубока
Без обзира беху ли тужне ил' веселе,
Невине кô дете ил' пуне порока.

Душом кад се проспу уцвале ливаде
И на свакој латици бисер прве росе,
А у теби ћуте свеле беле раде —
Што некад су знале мразу да пркосе.
Осетиш тескобу — нигде брезе младе,
Нити давног миља — чиле ноге босе.

Међу длановима мисли оседеле 
Које исто боле јуче, данас, сутра.
Све границе ума што душу поделе:
На будне сутоне и уснула јутра,
И питамо себе шта то очи желе
Загледане у све једино изнутра.

23. март 2022.

(Првонаграђена песма на књижевном конкурсу Слапови Вучјанке, Вучје, 2022)

Из збирке песама Месечеве очи (2022)
ОПШИРНИЈЕ