Поезија Анђелка Заблаћанског

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 54

мај 11, 2019 0
Ноћ од кошмара влажна
с тешким звонима у ушима
дубоким сном у мени спава
мисао безглава
као што у стиху невешта рима
стоји на крају сасвим неважна
јер само осмеси те жене
што ме милују као мекота длана
могу ме држати будним
свету и себи чудним
што и с дна бездана
у коси јој мрсим месечеве мене
ОПШИРНИЈЕ

НЕ ДОЗВОЛИ

март 27, 2019 1
Ако у твом гласу
не чујем виолине
заборавићу да постојим -
       у твојим очима
       разбиће се слика
       мога лика.

Ако у твом осмеху
не чујем жубор воде
заборавићу све песме -
     у мојим очима
     голе сенке
     жене далеке.

Ако у твом уздаху
не препознам срећу
заборавићу све снове -
     у твојој коси
     ни мирис ноћи
     неће помоћи.
ОПШИРНИЈЕ

Владимир Агатов | ТАМНА ЈЕ НОЋ

март 15, 2019 0
Тамна је ноћ, само меци звижде преко степе,
Само ветар фијуче у жице у звезда трену
У овом мраку, знам, драга, твоје очи стрепе
И бришеш сузу над колевком скривену.

О, како волим твојих благих очију дубину,
Како желим да их дотакнем уснама кô спас,
Тамна ноћ нас дели љубави, па мрзим даљину
И овај мрак степски што лежи између нас.

Верујем у тебе, душо најдража моја
Та вера од свих метака у ноћи ме бранила.
С њом миран бејах пре смртоносног боја
Знам, та љубав у мени и с тобом је била.

Смрт није страшна, срео сам је степских ноћи
И сада се, ево, нагиње преко мене.
А знам над колевком чекаш кад ћу доћи
И знам, од смрти ме чува љубав моје жене.

(1942)

⦁ С руског превео Анђелко Заблаћански
ОПШИРНИЈЕ

ТЕК УСНЕ ЗНАЈУ

фебруар 27, 2019 0
Никад те нећу срести на реци туге у мени
Ни онда кад бесану ноћ бесом у себи трујем
Не умем нигде наћи стишано дете у жени –
Како сустале снове без смеха да обрадујем

Како у сусрет да ти пођем кад ми не долазиш
Већ мирис јесење кише у сјај ми ока шаљеш
Забораву нудећи тренут кад жудњом све палиш –
А безвољна страст и машту сву болу продајеш

Нигде те нема сем у пољупцу већем од свега
И само тад ћу знати да јава и сан су једно
Јер у додиру усана наћи ћу све без чега
Бити у рају или паклу сасвим је свеједно
ОПШИРНИЈЕ

Марина Цветајева | СУСРЕТ

фебруар 19, 2019 0
Лепљиви дим над градом се спушта
Куд то крећу покорни вагони
Одједном обасјани морски сутони
У једном прозору, траг дечијих уста.

На капцима сене круници сличне
У коси локне сакрише мој крик
И би ми јасан тај временски трик
Што буди мртве ми воље челичне.

С том девојком у тами прозора
– Што гледа у Рај из димне станице –
Бејах често у сну пуном зора.

И чему те мисли жалоснице
Шта тражи сена у мени што дрема
Јер можда – ни на небу среће нема

• С руског превео Анђелко Заблаћански
ОПШИРНИЈЕ