Анђелко Заблаћански — Поезија

КУЋА МРАКА

јун 05, 2023 0
andjelko zablacanski kuca mrakaБудиш се 
над сводом тишине
заборављеног сна
сам 
у кући мрака
прогнан из сваке 
суштине
усахли бунар без дна
у животу потрошеном још 
пре уранка

Мириса тамњана 
и босиока
не сећаш се више
ни печеног хлеба на нечијем
длану
које као да проси
милост пшенице из мајчиног ока
окупан 
топлином летње кише
у кораку дечијем
што свему знаде 
да пркоси

А сад се 
стидиш рођеног брата
његових 
огрубелих шака
док свуда украј твог пута
цветају кукурек, 
лијандер 
и кукута
и нико не отвара 
врата
док сам си у кући мрака

29. септембар 2021.

Из збирке Месечеве очи (2022)
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке:

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 38

април 03, 2023 0
Ноћ ми се уплела у очи уморне
као мрена заклонила вид
на голе гране
слетеле промрзле вране
а на моје раме блуд и стид
кад усне њене мисли ми суморне
испију и тело и душу и ум
у сласти и крви
као медовину из разбијене чаше
страсти наше
као да нам је пољуб први
и искуством као ружама посут друм

Из збирке Мали ноћни стихови (2019)
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке:

МИМИКРИЈА

март 15, 2023 0
amdjelko zablacanski mimikrija
Не, драга – нисам ја тај до врха степеник
На који ступаш у хаљи свилених страсти
Знаш и ти – ја сам животом рођен песник
Отуђен од сваке – чак и песничке власти

Нисам ни грана на коју качиш осмехе
Бестидно лажне с очима на врху брега
Нисам анђео, јер волим и ја неке грехе
Кад страдаш у одрицању од свих и свега

Знај, нико није власник песничких тапија
А ја ни у власти било чијих привиђења
Нити ме задивљује с врха мимикрија
Већ живот без лажи – пут невеликих хтења

Не молим се у цркви с троном место олтара
Нити слушам грактање птица крешталица
Лепет њихових крила чула ми умара
Не, нисам степеник прљавих степеница

15. новембар 2019. 

Из збирке Ноћи вучјег зова (2020)
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке:

МИНИЈАТУРЕ

март 02, 2023 0
1.
Зар сан, тек сан – 
додир тако стваран:
на усни јутро и трагови ноћи,
у погледу уроњен поглед, 
на грудима длан
ујед две страсти у истој самоћи.


2.
Пркосимо времену дуго, 
дуго – а све би године
у једну сузу стале,
у један грч на лицу,
у једно бдење ноћно,
у осмех, можда,
а то је наш живот.


3.
Просута по мојој пути ноћ 
гмиже
кô прсти жене 
или клупко змија
с даљином у мени несни 
су ближе
простору јасном – 
простих илузија


4.
Стојиш ми на врху трепавица
Пашћеш сигурно –
Или дугим падом под моје ноге
У заборав
Или у моје очи сањалице
У ширину моје душе
Уморне

Из збирке Ноћи вучјег зова (2020)
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке:

Олег Чабан – САН

фебруар 28, 2023 0
Уснио сам смело питам Бога:
– Зар не знаш шта је са светом,
Доброта и љубав свест су убога,
Док мржња дрско шета планетом?

Каин целом Земљом заповеда –
Убице и шљам витезима зове,
А свет гладан пун чемерног једа;
Зашто гледаш, не смириш ратове?

Погледај својим очима безданим,
Ти који си милионе живота живео;
Погледај и реци: – Знаш да бдим,
Ал' опет, исто бих и ја питао.

•С руског препевао Анђелко Заблаћански
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке:

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.