Анђелко Заблаћански — Поезија

ПРИВИД

септембар 08, 2023 0
andjelko zablacanski privid meseceve ociТек слутим да си сан свих сновиђења
Недодирна свему сем песничком перу
Ко зна чији усуд пре сваког рођења
Загледана у се кô најчвршћу веру.

Ти припадаш неком умрломе сату
Недогледна сваком сем души што јеца
Што крст тежак носи обешен о врату
И реч заглављену испод меког непца.

Не знам зашто сва су привиђења скрита
Нечујна свему сем титрајима срца
Што одговор знаде да се и не пита
И у њему самотно дуго, дуго грца.

12. новембар 2022.

Из збирке песама Месечеве очи (2022)
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке:

У ДУШИ СКРИВЕНЕ СЛИКЕ

септембар 08, 2023 0
andjelko zablacanski u dusi skrivene slike meseceve oci
Не певај птицо песму коју славуј једино зна
Кад багрем сав бео замирише у ведрој ноћи
Пусти да слушам тишину овог у мени бездна
Опчињен музиком њеном у сопства немоћи

Не певај птицо — од твог пева увенуће траве
Оне исте у чијој роси купао сам видике
Чезнући да оком загрлим небесне зоре плаве
Опчињен тоновима у души сакривене слике

Не певај птицо — глув сам за твоје мучне звуке
Јер могу ме дирнути само чемер и бол истине
Твој пој пун је безвучја и изван моје муке
А мене опчини песма кад је сва од суштине

26. јун 2022.

Из збирке песама Месечеве очи (2022)
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке:

НОСТАЛГИЈА

август 30, 2023 0
andjelko zablacanski nostalgija meseceve oci
Кад сећањем ти се забеле јагањци,
Док из очију ти тама не избија;
И сред уздаха ти се упале свици,
А опет ти у очима ништа не засија,
Схватиш, пред животом смо пуки наивци
Гладни давнине крај пуних синија.

Сва пролећна јутра, летње ноћи вреле,
Мирис јоргована и сан босиока,
Нестали су с песмама што се нису среле;
Потрошене године рана су дубока
Без обзира беху ли тужне ил' веселе,
Невине кô дете ил' пуне порока.

Душом кад се проспу уцвале ливаде
И на свакој латици бисер прве росе,
А у теби ћуте свеле беле раде —
Што некад су знале мразу да пркосе.
Осетиш тескобу — нигде брезе младе,
Нити давног миља — чиле ноге босе.

Међу длановима мисли оседеле 
Које исто боле јуче, данас, сутра.
Све границе ума што душу поделе:
На будне сутоне и уснула јутра,
И питамо себе шта то очи желе
Загледане у све једино изнутра.

23. март 2022.

(Првонаграђена песма на књижевном конкурсу Слапови Вучјанке, Вучје, 2022)

Из збирке песама Месечеве очи (2022)
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке:

СРБИЈО, МАЈКО

август 30, 2023 0
andjelko zablacanski srbijo majko meseceve oci
Србијо, мајко незалечених
вековних рана
опет те исто черече
туђини ђавољег соја
и твоја деца 
с издајничких грана
највећи грешници прљаве образе
бришу од скута твоја
док људи без морала част ти газе
несрећна радости моја

Србијо, дојиљо свачије нејачи 
покрадена историјо
с гробова младих мученика
и комаданих ти њива
храбрости
чак и кад те бију јачи
но, поред толико освајача и издајника
оних за које
и недужна си крива
родна грудо моја, још си жива

Србијо, зоро на западу
незашло сунце свих источних тама
ватро најхладнијих зима
не дај да ти убију последњу наду
чак и кад те сви напусте
кад останеш сама
испод свих кукоља жита има
за утрине ти пусте.

18. фебруар 2022.
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке:

ДОТАЋИ ХОЋУ

август 25, 2023 0
дотаћи не смем ватру
на врху брегова
модрих твојих уздаха
усном што клизи
неразумом

дотаћи не смем
сан свих снова
кад у твом крилу сва се разлије
као рађања сунца
бурлиџа

дотаћи не смем
наше две линије живота
и на њима наћи капи
усковитлане реке твоје утробе
с мог дамара
 
додаћи не смем
суштину крви твоје, немире
душом руке невидљиве
моје
и твоје –
дотаћи хоћу 

Из збирке Ноћи вучјег зова (2020)
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке:

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.