Поезија Анђелка Заблаћанског

ПЕСМА ЖЕЉИ

август 17, 2019 0
Јутро те тражи – сутон види
Ноћ те узима – њој се дајеш
Душа ти гола сва се стиди
У болу не умеш да се кајеш
Док на усни ти пољубац бриди

И ћутиш речи већ речене
Самоћи јасној себе нудиш
И пустиш ружу да увене
Ону за којом дуго жудиш
Мирисом да те из једа прене

А чему прича – чему жеље
Кад нада умре у зачетку
Чим почне живот да те меље
И све води те већ свршетку
А тек у слутњи чуваш весеље
ОПШИРНИЈЕ

МАЛИ НОЋНИ СТИХОВИ 54

мај 11, 2019 0
Ноћ од кошмара влажна
с тешким звонима у ушима
дубоким сном у мени спава
мисао безглава
као што у стиху невешта рима
стоји на крају сасвим неважна
јер само осмеси те жене
што ме милују као мекота длана
могу ме држати будним
свету и себи чудним
што и с дна бездана
у коси јој мрсим месечеве мене
ОПШИРНИЈЕ

НЕ ДОЗВОЛИ

март 27, 2019 1
Ако у твом гласу
не чујем виолине
заборавићу да постојим -
       у твојим очима
       разбиће се слика
       мога лика.

Ако у твом осмеху
не чујем жубор воде
заборавићу све песме -
     у мојим очима
     голе сенке
     жене далеке.

Ако у твом уздаху
не препознам срећу
заборавићу све снове -
     у твојој коси
     ни мирис ноћи
     неће помоћи.
ОПШИРНИЈЕ

Владимир Агатов | ТАМНА ЈЕ НОЋ

март 15, 2019 0
Тамна је ноћ, само меци звижде преко степе,
Само ветар фијуче у жице у звезда трену
У овом мраку, знам, драга, твоје очи стрепе
И бришеш сузу над колевком скривену.

О, како волим твојих благих очију дубину,
Како желим да их дотакнем уснама кô спас,
Тамна ноћ нас дели љубави, па мрзим даљину
И овај мрак степски што лежи између нас.

Верујем у тебе, душо најдража моја
Та вера од свих метака у ноћи ме бранила.
С њом миран бејах пре смртоносног боја
Знам, та љубав у мени и с тобом је била.

Смрт није страшна, срео сам је степских ноћи
И сада се, ево, нагиње преко мене.
А знам над колевком чекаш кад ћу доћи
И знам, од смрти ме чува љубав моје жене.

(1942)

⦁ С руског превео Анђелко Заблаћански
ОПШИРНИЈЕ

ТЕК УСНЕ ЗНАЈУ

фебруар 27, 2019 0
Никад те нећу срести на реци туге у мени
Ни онда кад бесану ноћ бесом у себи трујем
Не умем нигде наћи стишано дете у жени –
Како сустале снове без смеха да обрадујем

Како у сусрет да ти пођем кад ми не долазиш
Већ мирис јесење кише у сјај ми ока шаљеш
Забораву нудећи тренут кад жудњом све палиш –
А безвољна страст и машту сву болу продајеш

Нигде те нема сем у пољупцу већем од свега
И само тад ћу знати да јава и сан су једно
Јер у додиру усана наћи ћу све без чега
Бити у рају или паклу сасвим је свеједно
ОПШИРНИЈЕ