Анђелко Заблаћански — Поезија

МИМИКРИЈА

март 15, 2023 0
amdjelko zablacanski mimikrija
Не, драга – нисам ја тај до врха степеник
На који ступаш у хаљи свилених страсти
Знаш и ти – ја сам животом рођен песник
Отуђен од сваке – чак и песничке власти

Нисам ни грана на коју качиш осмехе
Бестидно лажне с очима на врху брега
Нисам анђео, јер волим и ја неке грехе
Кад страдаш у одрицању од свих и свега

Знај, нико није власник песничких тапија
А ја ни у власти било чијих привиђења
Нити ме задивљује с врха мимикрија
Већ живот без лажи – пут невеликих хтења

Не молим се у цркви с троном место олтара
Нити слушам грактање птица крешталица
Лепет њихових крила чула ми умара
Не, нисам степеник прљавих степеница

15. новембар 2019. 

Из збирке Ноћи вучјег зова (2020)
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке:

МИНИЈАТУРЕ

март 02, 2023 0
1.
Зар сан, тек сан – 
додир тако стваран:
на усни јутро и трагови ноћи,
у погледу уроњен поглед, 
на грудима длан
ујед две страсти у истој самоћи.


2.
Пркосимо времену дуго, 
дуго – а све би године
у једну сузу стале,
у један грч на лицу,
у једно бдење ноћно,
у осмех, можда,
а то је наш живот.


3.
Просута по мојој пути ноћ 
гмиже
кô прсти жене 
или клупко змија
с даљином у мени несни 
су ближе
простору јасном – 
простих илузија


4.
Стојиш ми на врху трепавица
Пашћеш сигурно –
Или дугим падом под моје ноге
У заборав
Или у моје очи сањалице
У ширину моје душе
Уморне

Из збирке Ноћи вучјег зова (2020)
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке:

Олег Чабан – САН

фебруар 28, 2023 0
Уснио сам смело питам Бога:
– Зар не знаш шта је са светом,
Доброта и љубав свест су убога,
Док мржња дрско шета планетом?

Каин целом Земљом заповеда –
Убице и шљам витезима зове,
А свет гладан пун чемерног једа;
Зашто гледаш, не смириш ратове?

Погледај својим очима безданим,
Ти који си милионе живота живео;
Погледај и реци: – Знаш да бдим,
Ал' опет, исто бих и ја питао.

•С руског препевао Анђелко Заблаћански
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке:

ЕПИТАФ

фебруар 12, 2023 0
Лази Костићу

о, ви господине луди, неописиви
шта ваше речи траже у њеној коси
одавно сте мртви, а веома живи
и коме инат у вама дуго пркоси

о, ви љубавниче луди, неухватљиви
како ваш живот је увек иза смрти
како сте тако прави и кад сте криви
зашто у њеном билу ваш ум се врти

о, ви песниче луди, недодирљиви
зашто на њеним ружама цвета ваша јесен
и кад пролећем јој се вуку облаци сиви
како да поверује у ваш лик занесен

Из збирке Месечеве очи (2022)
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке:

НЕПОВРАТНИ ТРЕНУТАК

фебруар 12, 2023 0
Бранку Миљковићу

Изгубих младост у блату живота,
крви вреле лудостима веран
у тишини. Сам, украј туђег плота,
умирао и гладан и жедан

речи које звоне с лиром у дну мене.
Ноћивао с мислима неразумним
свима сем мастилу и ватри из зене,
црној души и људима умним.

А ноћ ме вуче конопцима смрти,
под ногама тло се као чигра врти.
Одлазим. У своме времену туђин

неухватне орфејевске музике.
Одлазим без урамљене ми слике,
патуљцима нико, а већ сасвим џин.

Из збирке Месечеве очи (2022)
ОПШИРНИЈЕ
Нема коментара:
Ознаке:

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.