Љиљана Јарић – О ЗБИРЦИ МЕСЕЧЕВЕ ОЧИ

Љиљана Јарић – ОДАНОСТ БЕЗ ОСТАТКА

(Анђелко Заблаћански – Месечеве очи, збирка песама, АСоглас, Зворник, 2022)

У збирци песама "Месечеве очи" песника Анђелка Заблаћанског је походила "милост уобличења", јер његова истанчана интуитивност, префињени сензибилитет и филигрански рукопис су последица светачке посвећености Песми. Песник узима реч као чаролију звука и ритма, једне специфичне мелодије, која готово сама собом говори о преливима смислова. 

Тек ако уметност постаје религија која захтева оданост без остатка, ако песма извире из душе уметника, тек кад живот уметника постане залог стварања, када се уметник стопи са тајном света, схватајући да васељеном влада закон спајања у целину, тек тада је стварање аутентично. Такво је поетско ткање Анђелка Заблаћанског.

Ова збирка стихова сведочи о вечној човековој драми између између Ероса и Танатоса, између неба и земље, долазећи до закључка да је та драма дијалектички проклета и законито нужна истина. Све је у Анђелковој поезији у знаку тог дијалектичког спрега. Знамо да велика дела не могу настати без велике жртве и свеколиког страдања Песник је кишовски излилио у ову величанствену збирку талог личног искуства. Његове песме су невероватно пуне истине, нема ту места за ма какав вид манипулације или испразног кокетирања са читаоцем.

"Сав је труд човечији за уста његова, али се не може наситит душа његова", вели Проповедник, сабирајући искуство јеврејских мудраца и пророка. Та архетипска слика испуњава сваки стих ове збирке, која јесте својеврсна молитва, исповест и причест, готово равна литургијском чину. Озбиљан испит прошле су речи које сачињавају ове невероватне стихове, јер свака има велики задатак и одговорност.

Дивно, Песниче!