Синоћ ми је роса девичански чиста
Певала на длану оду твојој коси,
Што низ голе груди месечином блиста,
А мене у занос ко пијанца носи.
Ноћас ми је ветар, поветарац тихи,
Шапутао тајне мирисе твог тела,
Док лудује додир ко песма пастирки -
Бујаш у наручју сва чедна и врела.
Пред зору су сасвим утихнуле песме;
Сунце нас је дрско нашло испијене,
Али тајну ником испричати не сме,
Јер страсти су јаче кад су сакривене.
Из збирке Игра сенки (2004)
Author Details
Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.
mmmmmmmmmmm..."ovcar i kablar"...:))
ОдговориИзбриши