САН У ЈАВИ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Раскршћа несанице

САН У ЈАВИ



Затвори врата тишине
Скини све стеге и осећај стида
Жудњом замагли видик страха
И пусти сан у јаву
У косу дах јесени
А на груди ујед нежности
И усне даљине
Што безобразно јаром трепере
Белином пути твоје
Пусти нека свила страсти
Заносом клизи низ гола бедра
Док нас дрхтаји не споје
Мелодијом љубави у нама
Сакривеној у погледима.

Из збирке Раскршћа несанице (2011)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

1 коментар:

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.