УЗДАСИ САЗНАЊА — Анђелко Заблаћански — Поезија

УЗДАСИ САЗНАЊА



Слушао сам ноћас даљину што сања
У погледу немом расуле се косе
Ту на мом рамену уздаси сазнања
Да додири жудње ко зна где нас носе

Таласи немира запљускују груди
Док луташ ми маштом а већ сасвим моја
Крај мене, у мени – у слутњи што руди
Да у теби нађох суштини спокоја

И тако занесен заборавим пиће
Што сам, не знам ни кад, с другом женом пио
Јер с твојим погледом тек јутро ми свиће
Оно кад сам некад пун радости био

Али не знам како све то да запишем
И убедим разум – дирнем осећања
Да више од маште у теби ја дишем
Да део си мене и кад се не сања

А ти већ то јеси – моја јава луда
И сву ноћ ја слушам уздисаје твоје
Баш као и коса расута си свуда
Крај мене, у мени – ти си већ све моје

Из збирке песама Раскршћа несанице (2011)

2 коментара:

  1. E ovo je moooja pesma,ali mogu svi u njoj da uzivaju!Hvala ti,po ko zna koji put za ovu preleeeeepu pesmu!Ludica:))

    ОдговориИзбриши
  2. Izuzetno lepo, pesnik nas,iz strofe u strofu sve jace i snazije uvodi u lepotu ljubavnog dozivljaja, da bi u poslednjoj strofi to kulminiralo:"Kraj mene,u meni - ti si vec sve moje".
    Zadovoljstvo je veliko citati Vase pesame. Iskrene cestitke.

    ОдговориИзбриши