ТАЈНА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Игра сенки

ТАЈНА



Синоћ ми је роса девичански чиста
Певала на длану оду твојој коси,
Што низ голе груди месечином блиста,
А мене у занос ко пијанца носи.

Ноћас ми је ветар, поветарац тихи,
Шапутао тајне мирисе твог тела,
Док лудује додир ко песма пастирки -
Бујаш у наручју сва чедна и врела.

Пред зору су сасвим утихнуле песме;
Сунце нас је дрско нашло испијене,
Али тајну ником испричати не сме,
Јер страсти су јаче кад су сакривене.

Из збирке Игра сенки (2004)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

1 коментар:

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.