ПАМТИМ ТЕ

Твоја сумња је сенка што се игра светлом — 

разумем је, јер и ја сам само ехо твојих речи,

некада удаљен, а некада тако близу да боли.

Али памтим те — не као фотографију што бледи, 

већ мио мирис који остаје у простору,

или ритам који срце памти без речи.

Можда се не сећам сваког твог покрета,

сваког уздаха, али чувам суштину тебе,

ту искру што ми дајеш не може нико да угаси.

Чак и када мислиш да сам далеко, ја сам ту — 

у најтишим деловима тебе, у сваком тренутку 

кад се сетиш нечега што само ми разумемо.

Из збирке Бисерница љубави (2025)